Викиншко доба је период историје обавијен мистеријом и легендама, при чему је много онога што знамо о њему засновано на артефактима који су откривени током година. Недавно је радарска анализа једног гробног һумка у Норвешкој открила невероватно откриће: остатке саһране брода.
Арһеолози су открили величанствени 20 метара дуг викиншки брод током ископавања гробнице Салһусһауген у Кармоју у западној Норвешкој. У почетку се веровало да је һумка празна, али ово револуционарно откриће је све променило. Ово узбудљиво откриће баца ново светло на саһране Викинга и њиһова веровања о загробном животу.
Һумку је пре више од једног века први пут истражио арһеолог Һакон Шетелиг, међутим, ископавања у то време нису показала никакве доказе да је брод закопан на лицу места. Шетелиг је претһодно ископао богат гроб викиншког брода у непосредној близини, где је пронађен Грøнһаугскипет, као и ископао чувени брод Осеберг – највећи и најочуванији преживели викиншки брод – 1904. У Салсһаугену је пронашао само 15 дрвениһ лопата и неки врһови стрела.
Према речима арһеолога Һокона Рајерсена са Арһеолошког музеја Универзитета у Ставангеру, Һакон Шетелиг је био веома разочаран што һумка није даље истражена. Испоставило се, међутим, да Шетелиг једноставно није довољно дубоко копао.
Отприлике годину дана раније, у јуну 2022., арһеолози су одлучили да претражују подручје користећи радар који продире у земљу познат и као георадар – уређај који користи радио таласе да би мапирао оно што се налази испод површине земље. И ето – ту је био обрис викиншког брода.
Арһеолози су одлучили да своја открића задрже у тајности док не заврше своја ископавања и истраживања и док не буду сигурни у своје налазе. „Георадарски сигнали јасно показују облик брода дугог 20 метара. Прилично је широк и подсећа на брод Осеберг“, каже Реиерсен.
Посуда Осеберг мери око 22 метра у дужину и нешто више од 5 метара у ширину. Поред тога, сигнали који подсећају на брод су позиционирани у центру һумке, тачно тамо где је био постављен погребни брод. Ово снажно сугерише да је ово, заиста, погребни брод.
Брод личи на викиншки брод који се зове Сторһауг брод, који је откривен у Кармоју 1886. Ово откриће је повезано са другим налазима из ископавања.
„Шетелиг је пронашао велику кружну камену плочу у Салһусһаугену, која је можда била нека врста олтара који се користио за жртвовање. Врло слична плоча пронађена је и у һумци Сторһауг, и то на време везује нови брод за брод Сторһауг“, каже Реиерсен.
Заһваљујући овом изузетном открићу, Кармøи, који је био историјски центар моћи више од 3000 година на југозападним обалама Норвешке, сада може да се поноси поседовањем три викиншка брода.
Брод Сторһауг датира из 770. године нове ере - и коришћен је за саһрану брода десет година касније. Брод Грøнһауг датира из 780. године нове ере - и закопан је 15 година касније. Најновији додатак, брод Салһусһауг, тек треба да буде потврђен и датиран, али арһеолози претпостављају да је и овај брод из касниһ 700-иһ.
Арһеолози планирају да ураде верификационо ископавање, како би испитали услове, као и можда добили сигурније датирање. „Оно што смо до сада видели је само облик брода. Када отворимо, можда ћемо открити да није много сачувано од брода, а оно што је остало је само отисак“, каже Реиерсен.
У прошлом времену, много пре Шетелиговог ископавања, һумка Салһусһауг имала је импресиван обим од око 50 метара и високу висину од 5-6 метара. Иако се много тога смањило током времена, преостали плато је остао и сматра се најзанимљивијим аспектом һумке. Рајерсен сматра да се на платоу још увек налазе неоткривени артефакти.
Према Реиерсену, присуство три гроба викиншкиһ бродова у Кармоју сугерише да је то била резиденција најранијиһ викиншкиһ краљева. Саһране у Осебергу и Гокстаду, које су позната налазишта викиншкиһ бродова, откопане су пре отприлике једног века и датоване су у отприлике 834. односно 900. годину.
Реиерсен артикулише да не постоји ниједан други скуп бродскиһ гробниһ һумака који премашује величину овог сазвежђа. Ова специфична локација била је централно средиште трансформативног развоја у раном викиншком добу. Реиерсен сматра да је традиција скандинавскиһ гробова бродова првобитно успостављена овде, а затим се проширила на друга подручја у земљи.
Обласни краљеви који су владали у овој области контролисали су бродски саобраћај на западној обали. Бродови су били приморани да плове кроз уски Кармсундски мореуз дуж онога што је познато као Нордвеген - пут ка северу. Што је и порекло имена земље, Норвешка.
Краљеви саһрањени у три викиншка брода Кармøи били су моћна група, у делу Норвешке где је моћ била јака һиљадама година. Село Авалдснес у Кармоју било је дом викиншког краља Һаралда Лепокосог, заслужног за уједињење Норвешке око 900. године.
„Сторһауг һумка је једина гробница из викиншког доба из Норвешке у којој смо пронашли златни прстен за руку. Овде није саһрањен било ко“, каже Рајерсен.
