Докази сугеришу да би древни египатски фараон могао бити први документовани 'џин'

Према студији, наводни остаци Са-Накхта, древног египатског фараона, потенцијално би могли бити најстарији документовани пример гигантског човека.

Древна египатска цивилизација је одувек била извор чуда и фасцинације за људе широм света. Од њихових невероватних пирамида и храмова до њихових мистериозних хијероглифа, увек се може нешто ново открити о овој древној цивилизацији. Међутим, нова студија је управо открила неке изванредне информације о једном од најпознатијих фараона старог Египта. Истраживачи верују да су наводни остаци Са-Накхта можда најстарији познати људски див.

Рељефни фрагмент Санахта у пози да се удари непријатељ. Поријеклом са Синаја, сада ЕА 691 изложен у Британском музеју.
Рељефни фрагмент Санахта у пози ударања непријатеља. Пореклом са Синаја, сада ЕА 691 изложен у Британском музеју. © Викимедиа Цоммонс

Митови обилују причама о дивовима, од ледених и ватрених дивова из нордијских легенди до Титана који су ратовали са боговима у древној грчкој митологији. Међутим, дивови су више од пуког мита; убрзан и прекомеран раст, стање познато као гигантизам, може се јавити када тело генерише превише хормона раста. Ово се обично дешава због тумора на хипофизи мозга.

У наставку своје истраживачке студије о мумијама, научници су истражили остатке скелета откривеног 1901. у гробници која се налази у близини Беит Кхалафа у Египту. На основу претходних спроведених истраживања, процене су вратиле старост ових костију у време Треће египатске династије, која се догодила око 2700. године пре нове ере.

Могућа лобања староегипатског фараона Санахта из Треће династије.
Могућа лобања староегипатског фараона Санахта из Треће династије. © Викимедиа Цоммонс

Претходни радови сугерисали су да је скелет човека — који би био висок до 6 стопа и 1.6 инча (1.987 метара) можда припадао Са-Накхту, фараону током Треће династије. Претходна истраживања о древним египатским мумијама сугерисала су да је просечна висина мушкараца отприлике у то време била око 5 стопа 6 инча (1.7 м), рекао је коаутор студије Мајкл Хабихт, египтолог са Института за еволуциону медицину Универзитета у Цириху.

Древни египатски краљеви су вероватно били боље храњени и бољег здравља од обичних људи тог доба, тако да се могло очекивати да буду виши од просека. Ипак, остаци виши од 6 стопа које су научници анализирали могли би се надвисити Рамзеса ИИ, највишег забележеног древног египатског фараона, који је живео више од 1,000 година након Са-Накхта и био само око 5 стопа 9 инча (1.75 м) висок, рекао је Хабицхт.

У новој студији, Хабицхт и његове колеге су поново анализирали наводну лобању и кости Са-Накхта. Према њиховим речима, дуге кости скелета показале су доказе „бујног раста“, што су „јасни знаци гигантизма“.

Ови налази сугеришу да је овај древни Египћанин вероватно имао гигантизам, што га чини најстаријим познатим случајем овог поремећаја на свету, рекли су истраживачи. Није било познато да су други древни египатски краљеви дивови.

Хабицхт је навео да је за област медицине данас важно проучити како су се болести развијале током времена. Током раних династија Египта, чинило се да су људи ниског раста били фаворизовани и да их је било много на краљевским положајима. Међутим, разлози иза ове преференције су неизвесни.

Чињеница да је Са-Накхт са почастима сахрањен у елитној мастаба-гробници, након пунолетства, сугерише да гигантизам у то време вероватно није био повезан са друштвеном маргинализацијом, рекли су истраживачи.


Научници су своје налазе детаљно изнели у издању часописа за август 2017 Ланцет дијабетес и ендокринологија.