Живот на Земљи је претрпео значајне промене током свог постојања, са пет великих масовних изумирања које се истиче као кључне прекретнице. Ови катаклизмични догађаји, који обухватају милијарде година, обликовали су ток еволуције и одредили доминантне облике живота сваке ере. Последњих неколико деценија научници покушавају да реше проблем мистерије које окружују ова масовна изумирања, истражујући њихове узроке, последице и фасцинантна створења који су се појавили након њих.
Касни ордовициан: Море промена (пре 443 милиона година)
Масовно изумирање касног ордовиција, које се догодило пре 443 милиона година, означило је значајну транзицију у Историја Земље. У то време, већина живота је постојала у океанима. Мекушци и трилобити су били доминантна врста, а прве рибе са чељустима су се појавиле, постављајући позорницу за будуће кичмењаке.
Верује се да је овај догађај изумирања, који је уништио приближно 85% морских врста, изазван низом глацијација на јужној хемисфери Земље. Како су се глечери ширили, неке врсте су нестале, док су се друге прилагодиле хладнијим условима. Међутим, када се лед повукао, ови преживели су се суочили са новим изазовима, попут промене састава атмосфере, што је довело до даљих губитака. Тачан узрок глацијација остаје тема дебате, јер су докази прикривени кретањем континената и регенерацијом морског дна.
Изненађујуће, ово масовно изумирање није драстично променило доминантне врсте на Земљи. Многи постојећи облици, укључујући наше претке кичмењака, опстали су у мањем броју и на крају су се опоравили у року од неколико милиона година.
Касни девон: Споро опадање (пре 372 милиона-359 милиона година)
Масовно изумирање касног Девона, које се протеже од пре 372 до 359 милиона година, карактерише спори пад, а не изненадни катастрофални догађај. Током овог периода, колонизација земљишта биљкама и инсектима била је у порасту, са развојем семена и унутрашњих васкуларних система. Међутим, копнене биљоједе још увек нису представљале значајну конкуренцију биљкама које расту.
Узроци овог изумирања, познатог као Келвасер и Хангенбергов догађај, остају загонетни. Неки научници спекулишу да би удар метеорита или оближња супернова могла изазвати поремећаје у атмосфери. Међутим, други тврде да овај догађај изумирања није био истинско масовно изумирање, већ период повећаног природног одумирања и спорије стопе еволуције.
Перм-тријас: Велико умирање (пре 252 милиона година)
Пермско-тријаско масовно изумирање, познато и као „Велико умирање“, било је најразорнији догађај изумирања у историји Земље. Појавио се пре отприлике 252 милиона година, резултирао је губитком већине врста на планети. Процене сугеришу да је чак 90% до 96% свих морских врста и 70% копнених кичмењака изумрло.
Узроци овог катастрофалног догађаја остају слабо схваћени због дубоког сахрањивања и расипања доказа узрокованих померањем континената. Чини се да је изумирање било релативно кратко, вероватно концентрисано у року од милион година или мање. Предложени су различити фактори, укључујући померање атмосферских изотопа угљеника, велике вулканске ерупције у модерној Кини и Сибиру, запаљене слојеве угља и цветање микроба које мењају атмосферу. Комбинација ових фактора је вероватно довела до значајних климатских промена које су пореметиле екосистеме широм света.
Овај догађај изумирања дубоко је променио ток живота на Земљи. Копненим створењима су били потребни милиони година да се опораве, што је на крају довело до нових облика и утрло пут за наредне ере.
Триас-Јура: Успон диносауруса (пре 201 милион година)
Масовно изумирање тријаса и јуре, које се догодило пре отприлике 201 милион година, било је мање озбиљно од пермско-тријаског догађаја, али је ипак имало значајан утицај на живот на Земљи. Током тријаског периода, архосауруси, велики рептили налик крокодилу, доминирали су копном. Овај догађај изумирања је збрисао већину архосауруса, стварајући прилику за појаву еволуиране подгрупе која ће на крају постати диносауруси и птице, доминирајући копном током периода јуре.
Водећа теорија за изумирање тријаса и јуре сугерише да је вулканска активност у Централноатлантској магматској провинцији пореметила састав атмосфере. Како је магма бујала широм Северне Америке, Јужне Америке и Африке, ове копнене масе су почеле да се раздвајају, носећи делове првобитног поља преко онога што ће постати Атлантски океан. Друге теорије, као што су космички утицаји, пале су у немилост. Могуће је да се није догодила никаква јединствена катаклизма, а овај период је једноставно обележен бржом стопом изумирања од еволуције.
Креда-палеоген: Крај диносауруса (пре 66 милиона година)
Масовно изумирање креде-палеогена (познато и као КТ изумирање), можда најпознатије, означило је крај диносауруса и почетак кенозојске ере. Пре отприлике 66 милиона година, бројне врсте, укључујући и нептичје диносаурусе, су избрисане. Данас је широко прихваћено да је узрок овог изумирања резултат огромног удара астероида.
Геолошки докази, као што је присуство повишених нивоа иридијума у седиментним слојевима широм света, подржавају теорију о удару астероида. Кратер Чиксулуб у Мексику, настао ударом, садржи аномалије иридијума и друге елементе елемента који га директно повезују са слојем богатим иридијумом широм света. Овај догађај је имао дубок утицај на Земљине екосистеме, утирући пут успону сисара и различитих облика живота који сада насељавају нашу планету.
Завршне мисли
Пет великих масовних изумирања у историји Земље одиграло је кључну улогу у обликовању тока живота на нашој планети. Од касног ордовиција до изумирања креде-палеогена, сваки догађај је донео значајне промене, што је довело до појаве нових врста и пропадања других. Иако узроци ових изумирања још увек могу бити мистерије, они служе као кључни подсетници на крхкост, отпорност и прилагодљивост живота на Земљи.
Међутим, тренутна криза биодиверзитета, вођена углавном људским активностима као што су крчење шума, загађење и климатске промене, прети да поремети ову деликатну равнотежу и потенцијално да изазове шесто велико изумирање.
Разумевање прошлости може нам помоћи да се крећемо у садашњости и доносимо информисане одлуке о будућности. Проучавајући ова велика изумирања, научници могу стећи увид у потенцијалне последице наших акција и развити стратегије за заштиту и очување драгоценог биодиверзитета Земље.
Ово је потреба ере у којој учимо из грешака из прошлости и предузимамо хитне мере да бисмо ублажили наш утицај на животну средину како бисмо спречили даљи катастрофалан губитак врста. Судбина разноврсних екосистема наше планете и опстанак безбројних врста зависе од наших заједничких напора.
Након што сте прочитали о 5 масовних изумирања у историји Земље, прочитајте о томе Списак познате изгубљене историје: Како је данас изгубљено 97% људске историје?
